Bol falusa spram životnim nedaćama

suhi racio i čista matematika,ostavljanje traga,dok čučim

29.03.2015.

mreznaKOMUNIKACIJQ

Nisam nikad mislio da cu u domeni svoje mudrosti revat sto se nismo culi par mjeseci,i kad se cujemo kako me oslovis.Nikad nisam ni sanjao da ces mi falit do granice da pjan pricam sa svevisnjim.Izvinjavam se,pjan pisem, idite na drugi blog trijezne osobe, i ne ostavljejte komentare i lajkove, boli me za njih, nemam blage ko ste, ne ostavljajte nista.Nisam nikad mislio da ce mi faliti to sto pricamo pjani, uzivo. Da si jedina osoba dovoljno otvorena ko spuzva da prima informacije,i da mi ko apsolutno suprotan svijet fali.Boli me briga sta ko kaze, faliti je od rijeci falus, i bas je kita osjecaj.Prazan sam, nema vise bonace, nema vise kirona, nema vise price o zvijezdama, nema vise tebe, a samim tim ni price.Dosli su neki novi klinci, a ja nisam jedan od njih. Za mene nisu neke nove tehnologije, nemam blage za šta je fejsbuk,tviter,instagram, ako te ne vidim, ko da se nismo culi. Jedem g. kriv sam, eto, nikad ovo neces cut od mene, takav sam, kupi me il ne kenjaj,kupio si me, kupljen sam.Pola šest je haman, ja pijem vino od prje 4 mjeseca iz frižidera, imam jednu cigaru i jednu neumanjenu zelju , ocu da pricamo, ocu da se druzimo, ocu da bude ko prije.To prije je obicno prije nego ljudi spoznaju koliko sam isti i ne vrate se svojim starim brigama, prikama ,bratovima, itd. Ugl. ev nadam se da cemo uskoro na zelenu granu, ja i ti, svi ostali brodovi su mi potonuli, nemam nade za bolje, a ni za gore, tu sam gdje sam, čupam se i evo molim onog odozgo da me cuje, da vrati ono od prije, ja ne mogu, znam ko moze,a ti cekaj i gledaj magiju.Joj kad ja to zakuam. Osta san uvik isti

22.10.2014.

#strah od lavova

Djeca u Sarajevu se boje lavova,ne zato što se isti šetkaju okolo i love gazele oko sebilja,neg zato što ih babo i maajka isprepadaju čupavim pašćetom sa akvarel kistom mjesto repa,dok od Simbe ni šape ni rike.Helem okolo samo paščad,koja služe kao puki model nečeg pravog,nečeg strašnog,nečeg iskonskog,dok to isto ne naiđe, negdje iza ćoška i uneredi me dozavrat,ako se ikad i ukaže.Sa ovoliko godina u guzovima,izgubio sam svaku nadu da ću vidjet išta veće i strašnije od one polužive crkotine od avlijanera u pionirskoj u roza skafanderu i pradinoj bundi,sa natpisom "strašni lav".Et tako i kod nas na fakultetu.Otjeraju te od kuće u pola sedam ispod jorgan planine da tapšeš,gmižeš i doživljavaš ekstaze na onomad riječi more bit jednog uglednog profesura von Pripizdina,koji je iz ove moje priče onaj jad od cuke,jer ga titula krasi,kao i moć prenošenja znanja,pravednost i poniznost.Ne znam,mislim da sam naveo i znanje, ako nisam,evo opet,znanje.Moraš da ćutiš,jer su u igri neki veći papani,neg što si i sam i kako kaže onaj moj ludi brat:"...u kolu igra,ko zna igrat i ko hoće,ko neće, razguli,pa i ti tako...".Djeca u Africi se boje lava,jer je kod njih onaj pravi,made in njemačka,a djeca u Sarajevu,se boje cuke,jer nemaju lava da se boje i jer su im rekli tako.

05.08.2014.

#leptir noćnik

Dan je za radni narod,da se diže,da radi,proizvodi,buči,kenjka,šušti,sumrak je za one romantične duše,što jedva čekaju poljubac za laku noć i lipe snove.Noć je za treću smenu,klošare,dobre ljude,arhitekte,umjetnike,da se u mrklom mraku nađu,il izgube.Ipak,tek ovo je za mene,nit je dan nit je noć,jednostavno savršen trenutak,na razmeđi dana,kad su i oni najvredniji pozaspali,najzaljubljeniji odradili svoje,ovi ostali ispunili normu,uglavnom svi utonuli u dubok san.U trenutku,na razmeđi svjetova,ja sam svoj,jer samo tad mogu da mislim,imam široko prazno polje,pola kutije cigara,neku siću u čaši.Kad se grad iznova budi,a dok još nije budan,ja sam miran,ja sam flegma,ja sam grad,refreširan od sve ovozemaljske i vanzemaljske gluposti.Tren kao takav,ostaje samo tren,al ipak dovoljan da se osjetim živim,ko da povlačim konce nekog zamišljenog lutkarskog pozorišta,uživam,obavijen prvom predjutarnjom maglom,prije onih tričavih zraka sa istoka. Sad će nekad onaj radni narod počet mantrat,gubim se u njihovom trenutku,vrime mi je poć,na dobro jutro i laku noć.

24.07.2014.

# restauracija i ostale čarlame

E jesi vala džukac,samo takav,jebiga,oba smo.Jal si glup,jal se praviš glupim,krajnje neuspješno u oba slučaja. Kad odeš,možda ostaneš kratko,možda dugo,možda zauvijek.Možda tamo negdje nađeš ono što tražiš,ne sekiraj se,naviko sam samog sebe da budem samo faza,samo period u nečijem trajanju,ono dok se ne snađe,pa onda mahanje izdaleka i osjećaj potpunih stranaca kad smo rame uz rame u kakvom kolu,na kakvom piru.Ja sam ti ko pubertet,lud si dok trajem,imaš punu podršku i krila Boinga 747,a kasnije kad me prerasteš,se u većini slučajeva stidiš kakvo si dijete bio,nažalost,tako je. Znaš,moram ti priznat,da sam očito ubo pravi poziv.Kad si restaurator,onako laički rečeno,nađeš neko nasljeđe,neku ruinu,u čemu nekako šizofreno vidiš ljepotu i nadaš se da istu neće niko uočit,da će ostat samo tvoja,te je onakvu u ostacima,zatrpanu vremenom,zaboravljenu od svijeta,proučiš do tančina,premjeriš,skiciraš,daš joj vrijednost, daš značenje,želiš je zaštititi od daljeg propadanja,od zuba,što vremena,što društva,što prostora,trudiš se,daješ sve od sebe i uspiješ. Kad je obnoviš,do granice da sad ima i svrhu,i poentu i koncept,da je stabilna,određena, da stoji,kad je vratiš društvu,kad je vratiš u život,samo je sa čežnjom možeš posmatrati kako polako odlazi.I zaista, šta ćeš joj više,ti si svoje odsviro,završio etapu,odradio poso.Tačka,nema dalje, ostaje samo jedan epigraf,na kojem stoje imena svih onih nebitnih investitora,pa čak ,ako si sretan,potonje, stoji i tvoje ime. Ali,neka,ajde, to ti je život,past će kakva kolonada stubova,urušit će se i slavoluk,kupolu će posrat ptice,izaći ćeš iz upotrebe i mode i past kurcu za uši,te će opet trebati neka ruka,da popravi što je stradalo,ne sekiraj se,to se stalno dešava. Samo se potrudi,i to te zaista molim,da padneš ,ako ne u ove ruke koje ti misle dobro,ili barem bolje nego što su sebi mislile,u neke kojima ćeš zaista pripadati i biti svoj. Ma padni u bilo kakve bolje ruke,prije nego padneš skroz. I opet ću bit tu,čekati,nadati se da nije sav poso uzaludan,da kad arhitektu svi investitori,i lokalna kenjala zaborave, objekat neće.I samo zato ću ostavit svjetlo upaljeno u prostoru i čašu vode na pultu, da nadjes put,kad god se misliš vraćat.

16.07.2014.

bAjka#

Bilo jednom davno,jedno ružno,osamljeno,tužno pače,koje je bilo talentovano,nije imalo prijatelja,živjelo u naizgled lijepoj bari,ali je imalo moć da suosjeća sa pačićima koji nisu bili te sreće, znalo je biti slatko i umiljato,ali mu nitko nije pokazao ni trunčicu ljubavi i suosjećanja spram njegovih problema.(Helem pače na rubu suza).Jednog lijepog i sunčanog dana, ružno pače popi cijanid,ili ga je ono Svevišnji opizdio ciglom po tintari,jal nešto u vezi krivolova bijaše,helem pače se udavi,riknu i ne bi ga više,čića-mića gotova priča. Tek u ovom slučaju bi ista otužna pripovijest imala hepi end,ovako u nekom obliku realnog alternativnog kraja pače se pretvori u pašče, ma kakav labud, leptir il ostala gamad.Pačetu očito nije trebala ona silna ljubav i suosjećanje, nego ga je Neko trebao nabit nogom u pizdu i reć da bude patak (znate onaj iz crtića što ne nosi gaće,pa mu jaja vise i tarlahaju okolo).Jok, pašče su počele interesovati neke sasvim nebitne i trivijalne stvari,ono tipa oblik trske u bari, broj muha...do granice da ćete skontat da je bolje bilo da je fakat crklo par poglavlja ranije i riješilo vas muke čitanja ove gluposti.Idiote bolje da si mješo beton,nego što si se ufatio mastionice i pera. Naravoučenije:ne barči u planove prirode/Svevišnjeg, zajebat ćeš sigurno nešto,nije ni čudo što ti nisi On dzenabete kad si glup ko kita.Kad je neko takav, bjež,ne pomaži,samo bjež kući Lesi. Toliko sam se odviko od mijenjanja ljudskih života nekim pukim humanizmom,da od sad bježim i od jadnika na cesti koji prose , da im moj dinar slučajno ne bi promijenio život,nedajbože,nabolje.


Noviji postovi | Stariji postovi

<< 03/2017 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
262728293031

MOJI LINKOVI

poezija :)
Nikola Tesla
ušima vesla
nosom ruje
da dođe do struje

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
15480

Powered by Blogger.ba